Модни времеплов

Елеганција двадесетих година XX века – од дечaка до мушкарца
Замислите Београд између два рата. Киша која се слива калдрмом Скадарлије док њоме шетају мушкарци у тамним, твид оделима, са Оксфорд ципелама, накривљеним шеширима и цигаретом међу уснама.

Добро дошли у другу деценију прошлог века! Како је било некад, а како је данас? Да ли су софистицирани стил и наглашена елеганција оставили трага на мушку конфекцију данашњице? Ово су само неке од тема које ћемо обрадити у овом тексту.


Мушка мода, друге деценије прешлог столећа, одисала је софистицираношћу, елеганцијом и мужевношћу. Као таква, сматра се основом на којој почива мушка мода. Троделна одела, шешири, лептир машне и кожне рукавице били су обавезни али и оно што је разликовало мушкарца од дечака.

Интересантно је да су само физички радници, спортисти, тинејџери и студенти носили одећу која није подразумевала формално одело. Премда, и они су у свом орману имали барем једно, које су чували за специјалне прилике.

Специфичности, које издвајају овај период, су крој одела и материјали који су коришћени у изради. Крој се кроз деценију мењао – од уских панталона и струкираних сакоа до лежернијих модела, који су постали застуљенији пред сам крај деценије.


Одела су најчешће била троделна – сако, прслук и панталоне. Панталоне и сако били су шивени од истог материјала, нагласак је био на униформности, док је прслук могао бити израђен од другог материјала и у нешто светлијој нијанси. Дубоки В изрези код прслука, 3 до 4 дугмета на сакоу и изражени ревери били су заштитни знак овог стила. Занимљиво је да је само у овом периоду било обавезно да на сакоу постоји два пара џепова - један пар на грудима, други испод струка. Замена за прслук био је вунени џемпер, са дубоким В изрезом, који су најчешће носили мушкарци који играју голф, јер га је лако било комбиновати уз патике.

Најзаступљенији материјали били су вуна и твид. Избор материјала утицао је на тежину одевних предмета, али и на то како ће се кројеви мењати. Тежина је омогућавала бољи пад што је утицало да кројеви постану шири и лежернији.

Најзаступљеније боје биле су: браон, плава, црна, сива и зелена.

Дезени одела били су врло препознатљиви и једноставни – крупни каро формиран од једнобојних линија или крупније, вертикалне линије.

Ципеле су биле битна ставка савршене комбинације. Кожне ципеле, у две боје, са ниском петом на пертлање познатије као „оксфордице“ карактеристичне су за овај период. Оксфордице су представљале савршен спој тренди и полупрофесионалног дизајна који се уклапао уз стил и асесоар.

Асесоар су чинили: шешири, кожне рукавице, трегери, танки кожни каишеви, мараме и лептир машне.

Лептир машне и мараме долазиле су у јаким бојама и биле су украшене вертикалним линијама или туфнама. Кожне рукавице, са дугметом на зглобу, биране су у односу на боју одела. Tако su црвене или жуте рукавице ношене уз браон, црна или сива одела.

Шешири су били неизбежан, штавише неопходан, детаљ. Долазили су у црној, браон, сивој или белој боји. Најчешће су били шивени од вуне, твида или памука, а избор облика зависио је од модела одела и прилике у којој га носите. Кошуље су биле у боји и са танким пругама, како би се истицале у односу на тамне и сведене нијансе одела.

Такође, чарапе су биле један од битних детаља. Биле су једнобојне, а долазиле су до изражаја код неформалнијих комбинација.

Овај модни тренд оставио је велики утицај на професионални стил данашњице. Мушкарци који воле ретро стил и одела највише се ослањају и бирају моделе који су били карактеристични за период између 1918–1925. године.

Одела, кожне рукавице, оксфордице и шешири су, данас, одлика префињености, елеганције и престижа, а некада су биле свакодневница.

Било како било, романтична и мужевна нота којом је одисала друга деценија XX века никога не оставља равнодушним.

Остави коментар